Fisura i lečenje fisure

FISSURA ANI

Šta je fisura i kako se prepoznaje kad imate bol i krv u stolici. Kako nastaje analna fisura i kako se leče fisure. Lečenje fisura

 

Analna fisura  predstavlja prskotinu ili ranu na koži analnog kanala.

Ukoliko imate jak svrab ili oštar bol u rektumu pri pražnjenju ili imate krv i znake krvarenja na toaletnom papiru i donjem rublju ili ponekad vidite mrlje krvi u toaletu, javite se lekaru jer možda imate analnu fisuru. Kad se na toaletnom papiru uoči sveža krv, najčešći uzrok tome je analna fisura ili možda unutrašnji hemoroidi a ne tumor.

Analna Fisura i lečenje fisure Proktomed proktološka ordinacija za fisure

Analna fisura se najčešće javlja u uzrastu između 30-te i 50-te godine, ali je imaju i deca. Podjednako je prisutan problem kod oba pola. Dijagnostikuje se pregledom analne regije. Nekada se zbog bolnosti fisura ne može videti već se mora uraditi pregled sa anoskopom. Kako je pregled bolan, anoskop se stavlja u analni kanal upotrebom anestetske kreme ili gela, što donekle ublažava bol. Analna fisura se često pogrešno dijagnostikuje kao hemoroid jer fisura često na svom početku ima papilu koja pacijentima imponuje kao hemoroid, zbog čega se sa lečenjem kasni.

Kada je u pitanju akutna fisura često se oseća vrlo jak bol posle defekacije, koji nije karakterističan za hemoroidalnu bolest na koju se obično sumnja. Bol izaziva stalni spazam mišića sfinktera analnog kanala.

Pored bola, karakteristična je i pojava krvi posle pražnjenja. Krvarenje je najčešće na toalet papiru, ali nekada ono može biti i obilnije. Kod hroničnih fisura intenzitet bolova je često manji, a nekada ga i nema, a krvarenje je ređe. Analne fisure obično se protežu od kože analnog otvora ka unutrašnjosti analnog kanala u dužini od oko par milimetara, zbog čega se često previde. Najčešće se javljaju posteriorno, pozadi, i u srednjoj liniji, najverovatnije zbog slabije prokrvljenosti analnog zida na toj lokalizaciji.

Površne ili plitke analne fisure izgledaju poput rane od papira i putem obične vizuelne kontrole često se ne vide jer se skrivaju iza hemoroida i nabora kože. Ipak, takve male fisure često će se i same zalečiti u roku od nekoliko nedelja ako se ne naprežete pri defekaciji i imate meku i formiranu stolicu bez čestih proliva.

Međutim, neke analne fisure postaju hronične i duboke i neće se izlečiti same od sebe. Nelečene fisure razvijaju ožiljno tkivo koje pokriva fisuru, što otežava njeno zarastanje i izaziva dugotrajnu nelagodnost i bol.

Kod odraslih, fisure su najčešće uzrokovane napinjanjem pri defekaciji, tvrdim stolicama ali i čestim, tečnim i prolivastim stolicama i dugim sedenjem.

Kada se fisure pronađu bočno, treba pomisliti na druge, ređe bolesti kao što su pre svega inflamatrone bolesti creva, Kronova bolest i ulcerozni colitis i Sindrom nervoznih creva, a ređe na tuberkulozu, leukemiju, karcinom analnog kanala, sindrom stečene imunodeficijencije (AIDS). Drugi, ređi uzroci analnih fisura su: trauma pri porođaju kod žena, analni seks, upotreba seksualnih igračaka, uvođenje stranog tela, snažno češanje.

Prevencija nastanka fisura

Za odrasle, sledeće mere mogu pomoći u prevenciji analnih fisura:

Izbegavajte dugo sedenje uopšte kao i na toalet šolji i naprezanje pri pražnjenju. Sprečite opstipaciju, zatvor, ishranom bogatom dijetetskim vlaknima i izbegavanjem unosa hrane koja usporava pražnjenje creva kao što su slatkiši, meso, prerađevine, suva hrana, alkohol, unosom većih količina vode i tečnosti kao i povremenom upotrebom omekšivača stolice. Odlaganje pražnjenja creva zbog straha od bola se ne preporučuje jer dovodi da stolica bude tvrda posle čega su tegobe još izraženije.

Kako konstipacija ili zatvor i kod dece može biti uzrok fisure, obezbedite da dete pije dovoljno tečnosti.

Takođe se česte stolice i dijareja moraju lečiti da ne bi doveli do nastanka fisure. Česte stolice napinju tkivo analnog otvora i dovode do pucanja.

Pažljiva analna higijena nakon defekacije, uključujući upotrebu mekog toalet papira i čišćenje sa mlakom vodom bez agresivnih sapuna, plus korišćenje sanitarnih, bezalkoholnih maramica, su takođe preporuka.

U slučajevima već postojeće ili sumnjive fisure, kao inicijalna terapija preporučuje se BioBalsam krema za fisure.

Tretman fisura

Na početku lečenja preporučuju se nehirurški tretmani za akutne i hronične analne fisure. To su pre svega topikalne nitroglicerinske kreme ili kreme na bazi blokatora kalcijumskih kanala (npr. Diltiazem) ili injekcije botulinum toksina koji se daje u analni sfinkter u cilju paralize analnog sfinktera. Takođe se mogu koristiti i analni dilatatori. Od prirodnih preparata najbolji rezultat daje BioBalsam krema.

BioBalsam krema za fisure fistule opekotine

Ukoliko ovakva konzervativna terapija ne da rezultat, dolazi u obzir hirurško lečenje, koje se nekada izvodi i kao inicijalna metoda lečenja.

Druge mere uključuju sedeće tople kupke sa čajem od hajdučke trave, topikalne anestetike, dijete sa visokim učešćem balastnih vlakana i BioLaksativ biljne kapi za omekšavanje stolice.

Lekovi za fisuru

Najčešće koriščeni lek je u vidu kreme za opuštanje mišića sfinktera – nitroglicerinska mast, a zatim krema na bazi blokatora kalcijumskih kanala. Uobičajeni nus efekat nitroglicerinske masti je glavobolja, uzrokovana sistemskom apsorpcijom leka, što često odvraća pacijente od njenog korišćenja. Glevobolja je prolazna, pa sa lekom treba nastaviti do pune doze od dva meseca.

Kombinovani hirurški i farmakološki tretman, koji prepisuju proktolog i kolorektalni hirurg je direktna injekcija botulinskog toksina (Botoks) u analni sfinkter da se on opusti, čime bol nestaje, a rana postepeno zaraste.

Hirurški tretman podrazumeva delimično presecanje mišića – lateralna sfinkterotomija. Ova metoda je zlatni standard za hirurško lečenje ove bolesti i izvodi se ambulantno sa jednim do dva dana ležanja u bolnici. Stare i hronične fisure teško zarastaju zbog stvorenog ožiljnog tkiva zbog čega je nekada potrebna mala hirurška intervencija da se rana očisti i da joj se potencijal za zarastanje.

Dr Milena Šćepanović proktolog