Anoskopija

PREGLED ANALNOG KANALA

Šta je anoskopija i kako se sprovodi proktološki pregled anoskopom. Čemu služi anoskop kod pregleda analnog otvora

 

Anoskopija je pregled analnog kanala pod kontrolom oka koji sprovodi proktolog. Ovim pregledom vidi se i distalni, donji deo rektuma (pravog creva). Pregled se obavlja uz pomoć endoskopskog instrumenta koji se zove anoskop.

Anoskop je šuplja cev, najčešće dužine 50-100 mm i promera oko 20 mm. Može biti od metala (višekratni) ili medicinske plastike (za jednokratnu upotrebu). Da bi se videla unutrašnjost analnog kanala potreban je izvor svetla koji se stavlja u ručku anoskopa.

anoskopija i anoskop proktološki pregled Proktomed

Sličan instrument anoskopu je rektoskop, koji je duži instrument, zbog čega se njime pregleda dublji segment debelog creva – rektum.

Anoskopija je jednostavan, bezbolan i kratak proktološki pregled. Nema potrebe za čišćenjem creva. Izvodi se u koleno-lakatnom položaju (pacijent kleči naslonjen na kolena i laktove) ili ležećem (pacijent leži na svojoj levoj strani sa kolenima savijem ka grudima). Lekar na anoskop stavlja najčešće vazelin radi lakšeg ulaska instrumenta u analni kanal i po izvlačenju umetka obavlja pregled.

Ceo pregled anoskopom traje kratko, oko 5 minuta, a pacijent se posle pregleda može vratiti uobičajenim aktivnostima.

Anoskopiju treba uraditi kod svih osoba koje imaju neku od tegoba karakterističnu za ovu regiju, a te tegobe su krvarenje, bol, svrab, promene u pražnjenju creva i postojanje oteklina i pipljivih promena. Prospektivne studije sugerišu da je anoskopija osetljivija metoda od sigmoidoskopije i kolonoskopije za dijagnostikovanje bolesti anorektuma kao što su hemoroidi, fistule, upale i ulceracije.

Anoskopijom se dijagnostikuju hemoroidi, fisure, kondilomi, ulceracije, povrede, polipi i tumori. Svako ko ima kondilome u genitalnoj regiji treba da uradi anoskopiju da bi se proverilo da li kondiloma ima ili nema u samom analnom kanalu. Pregled je od značaja i za rano otkrivanje analnog karcinoma koji je čest kod osoba sa HIV infekcijom.

Prave kontarindikacije za pregled ne postoje. Relativne kontraindikacije postoje kod suženja analnog kanala, upalnih procesa u akutnoj fazi, opekotina, analne fisure ili analnih kondiloma. U ovim stanjima pregled može biti bolan, zbog čega se anoskopija može odložiti na neko vreme ili uraditi uz pomoć anesteteske kreme, iako je efekat ovako apliciranog anestetika diskutabilan.

Pravilo je da se pre pregleda anoskopom pacijent pregleda prstom, digito-rektalno. Na ovaj način proverava se postojanje neke od bolesti koje mogu izazvati bol pri anoskopiji kao i postojenje neravnina i izraslina na sluzokoži ove regije. Ovim putem se može pregledati prostata kod muškaraca ili genitalni organi kod žena.

Komplikacije anoskopije su izuzetno retke, a ako se jave, mogu biti mehaničke povrede zbog grubog pregleda.

Iako anoskopijom otkrijemo uzrok krvarenja, nikada ne možemo sa sigurnošću isključiti postojanje neke druge bolesti u proksimalnom, preostalom gornjem delu debelog creva. U takvim situacijiama, ukoliko lekar indikuje, potrebno je uraditi endoskopski pregled celog debelog creva, kolonoskopiju.

BioHemor-728x90

Pored toga što anoskopijom postavljamo dijagnozu većine bolesti anorektalne regije, kroz anoskop se mogu izvoditi i neke hirurške intervencije pa i operacije. Može se uraditi sklerozacija hemoroida, postaviti elastične ligature na hemoroidalne čvorove, izvaditi strana tela, uzeti biopsija, odstraniti polip, čak se i manji tumori mogu u celosti izvaditi.

Anoskopija je vrlo važan pregled koji je sastavni deo proktološkog pregleda. Više od 50% krvarenja iz debelog creva pogrešno se pripisuje hemoroidima.

Sami pacijenti često krvarenje pripisuju hemoroidima i leče se bez odlaska na pregled. Kod mladih osoba i u kraćem vremenskom periodu, može se tolerisati upotreba antihemoroidalnih krema, ali ukoliko tegobe ne prolaze ili postoje još neki simtomi, pregled je neophodan.

Dr Milena Šćepanović