ANALNI KONDILOMI (CONDYLOMATA ACCUMINATA)
Kako nastaju analni kondilomi, virusne bradavice oko analnog otvora i kako se leče kondilomi (Condylomata accuminata)
Analni kondilomi ili genitalne bradavice, kondilomi, izrasline su koje se pojavljuju oko analnog kanala, u analnom kanalu i na polnim organima žena i muškaraca. Kondilomi mogu izgledati kao male, jedva vidljive kvržice, bradavice, ili biti veće, izgledati kao izraslina koja liči na karfiol.
UZROK NASTANKA KONDILOMA
Kondilome uzrokuje Humani papiloma virus (HPV). Do danas je identifikovano 150 tipova ovog virusa, ali se smatra da ih ima više. Razliciti tipovi virusa prouzrokuju različite tipove kondiloma koji se razlikuju po brzini rasta kondiloma, agresivnosti, izgledu samih kondiloma i malignom potencijalu. Virus napada sve pločasto-slojevite epitele na telu uključujući sluzokožu usta, jezika, glasnih žica, jednjaka, očnih kapaka i anusa, pa je tako i lokalizacija kondiloma različita.
Smatra se da je HPV virus najzastupljeniji virus u ljudskom rodu i da približno polovina seksualno aktivnih ljudi nosi neki od tipova HPV virusa, ali se oni manifestuju kod samo malog procenta zaraženih ljudi. Oko 80-100% devojaka između 18-25 godina dolazi u kontakt sa ovim virusom, najčešće polnim putem, ali svega trećina njih razvije simptome infekcije od koje nastanu kondilomi. Na ovo značajno utiče imuni sistem inficirane osobe.
Takozvani latentni period (period od momenta inficiranja do prvih simptoma bolesti) može trajati od nekoliko nedelja i meseci do nekoliko godina. Dužina ovog perioda zavisi od tipa virusa, odbrambenih snaga organizma, starosti.
Glavni način kako se kondilomi prenose je seksualni odnos, kod analnih kondiloma je pre svega u pitanju analni odnos. Drugi vid infekcije je retko moguć jer virus opstaje veoma kratko u spoljašnjoj sredini. Retko se kondilomi mogu preneti preko WC šolje, kade, peškira, depilacija ili brijanja zajedničkim/tuđim brijačem.
Veći broj seksualnih partnera, druge polno prenosive bolesti, pušenje, slabija higijena i oslabljen imuni sistem, povećavaju rizik od infekcije i nastajanja kondiloma.
DIJAGNOZA KONDILOMA
Dijagnoza kondiloma postavlja se na osnovu pregleda analnog kanala i perianalne regije, ginekološkog pregleda, kolposkopije, eksfolijativne citologije (PAPA), biopsije i tipizacije virusa. Ukoliko se kondilomi pojave oko analnog otvora, neophodan je i pregled samog analnog kanala zbog mogućnosti postojanja kondiloma u analnom kanalu. Uvek je potreban i pregled partnera kao i istovremeno lečenje, jer najčešće analni kondilomi postoje kod oba partnera.
HPV testiranje znači dokazivanje postojanja HP virusa iz brisa cervikalne suzokože, uretralnog brisa ili analnog brisa, a genotipizacija HP virusa je određivanje tipa virusa.
S obzirom na potencijal izazivanja zloćudnih promena (maligni potencijal) HPV viruse delimo u tri grupe:
1) nisko rizčni tipovi HPV virusa: 6, 11, 40, 41, 43, 44, 54, 70 uzrokuju šiljaste kondilome (dobroćudne promene)
Tip 6 je odgovoran za oko 90% slučajeva analnih kondiloma.
2) srednje rizični tipovi HPV virusa: 31, 33, 35, 39, 51, 52 uzrokuju CIN I i CIN II (premaligne promene)
3) visoko rizični tipovi HPV virusa: 16, 18, 45, 56, 58, 59. 68, 73, 82 uzrokuju CIN III / CIS (carcinoma in situ) i invazivni karcinom grlića materice.
Tipovi HPV-a 16, 18, 31, 33 i 45 smatraju se visoko rizičnim i dovode se u vezu sa karcinomom grlića materice, karcinomom anusa i rektuma kao i karcinomom vulve i penisa.
Primećena je često postojanje mesovite infekcije sa vise HPV tipova.
SIMPTOMATOLOGIJA KONDILOMA
Dok su analni kondilomi mali ne moraju davati nikakve simptome. Najčešće pacijenti sami napipaju promene. Kada su malo veći, može se pojaviti osećaj pečenja, svraba, bola i može se pojaviti i blaže krvarenje. Tegobe u analnoj regiji odgovaraju simptomima koje većina pacijenata povezuje sa hemoroidalnim tegobama zbog čega se izvestan broj njih kasnije javlja na pregled. Misle da su hemoroidi u pitanju a u stvari su analni kondilomi.
Gigantski kondilomi – Condylomata gigantea (Buschke – Lowenstein tumor) su velike ekspanzivne i destruktivne lezije koje svojom veličinom često otežavaju pražnjenje creva.
Muškarcima i ženama koji praktikuju analne odnose preporučuju se preventivni pregledi analnog kanala, zato što kondilomi u analnom kanalu dugo mogu ostati neprimećeni.
LEČENJE ANALNIH KONDILOMA
Kondilome je potrebno lečiti jer vremenom mogu jako porasti a u zavisnosti od tipa virusa mogu dovesti do pojave tumora. Za sada još nema lekova za trajno lečenje HPV infekcije pa je lečenje kondiloma usmereno na odstranjivanje promena koje virusi stvaraju kao i na jačanje imuniteta. Poznato je da se kod ljudi sa oslabljenim imunim sistemom kondilomi češće javljaju a lečenje je teže i duže.
U slučaju prisustva kondiloma analane regije preporučuje se testiranje osobe na prisustvo HIV virusa.
Veći analni kondilomi uklanjaju se hirurški, dok se manji uklanjaju elektrokoagulacijom, radiokoagulacijom ili laser-vaporizacijom. Uklanjanje kondiloma izvodi se u lokalnoj anesteziji i u ambulantnim uslovima, a oporavak je brz. Ukoliko se radi o većim promenama, uklanjanje kondiloma je isključivo hirurško u opštoj ili regionalnoj anesteziji i u bolničkim uslovima. Veće promene nose veći rizik pojave maligniteta.
Gigantski kondilomi se teško uklanjaju i najčešće iz nekoliko intervencija. Operacija kondiloma se sprovodi standardnim operativnim zahvatom. Češće recidiviraju i imaju maligni potencijal – mogu napredovati u planocelularni karcinom.
TERAPIJA ZA KONDILOME
U terapiji kondiloma mogu se koristiti i citostatici u obliku krema ili masti, imunoterpija u vidu krema i interferoni. Ovo je lokalna terapija kondiloma koja najčešće sleduje nekoj od pomenutih intervencija. Kao samostalan vid lečenja kondiloma može se koristiti samo u početnoj fazi dok su promene male.
Po odstranjivanju kondiloma potrebne su višemesečne kontrole zbog visokog procenta njihovog ponovnog javljanja.
Izlečenje kondiloma ne znaci da se ista osoba u budućnosti ne može ponovo inficirati istim ili nekim drugim tipom HPV-a. Ni infekcija kao ni lečenje kondiloma ne ostavljaju trajni imunitet na određeni tip HPV-a.
Prezervativ, kondom, nije potpuna zaštita od infekcije ali smanjuje njegovu verovatnoću da se kondilomi ponovo pojave.
U velikom broju zemalja počela je vakcinacija anti-HPV vakcinom specifičnom za visoko onkogene tipove HP virusa. Ova vakcina je pre svega namenjena virgo devojčicama, odnosno osobama koje nisu inficirane nekim od tipova onkogeno potentnih HP virusa. Cilj vakcinacije je smanjivanje mogućnosti infekcije i malignih oboljenja, pre svega grlića materice.
Dr sci. med. Milena Šćepanović hirurg – proktolog
Pregled ili uklanjanje kondiloma možete zakazati na sledeće telefone – klikni na telefonski broj i nazovi direktno: